forked from aniani/vim
		
	
		
			
	
	
		
			991 lines
		
	
	
		
			52 KiB
		
	
	
	
		
			Plaintext
		
	
	
	
	
	
		
		
			
		
	
	
			991 lines
		
	
	
		
			52 KiB
		
	
	
	
		
			Plaintext
		
	
	
	
	
	
|   | #             Добродошли   у   VIM   приручник | |||
|  | 
 | |||
|  | Vim је моћан едитор са много команди, сувише да бисмо их овде све описали. | |||
|  | Приручник је замишљен тако да опише довољан број команди помоћу којих Vim можете | |||
|  | лагодно користите као едитор опште намене. Врло је ВАЖНО запамтити да је овај | |||
|  | приручник прилагођен за учење употребом. То значи да вежбе морате урадити да би | |||
|  | их научили како треба. Ако само читате текст, ускоро ћете заборавити оно што је | |||
|  | најважније! | |||
|  | 
 | |||
|  | За сада, ако је Caps Lock укључен ИСКЉУЧИТЕ га. Притисните тастер ј довољно пута | |||
|  | тако да цела лекција 0 стане на екран. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 0 | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: команде у лекцијама ће мењати текст, али те измене се неће чувати. | |||
|  | Не брините ако забрљате ствари; просто упамтите да ће притисак на [<Esc>](<Esc>) па | |||
|  | онда на [u](u) да поништи последњу измену. | |||
|  | 
 | |||
|  | Овај приручник је интерактиван и постоји неколико ствари које треба да знате. | |||
|  | - На линковима као што је [овај](holy-grail  ) притисните [<Eнтер>](<Enter>) и отвориће се одређени | |||
|  |   одељак помоћи. | |||
|  | - Или једноставно притисните [K](K) на било којој речи да пронађете њену | |||
|  |   доументацију! | |||
|  | - Понекад ће бити потребно да изментите текст као што је | |||
|  | овај овде | |||
|  | Када извршите исправне измене, знак ✗ са леве стране ће се променити у ✓. | |||
|  | Већ видим како схватате колико је Vim опасан. ;) | |||
|  | На другим местима ће се од вас затражити да извршите команду (то ћу да објасним | |||
|  | касније): | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |     :help <Enter> | |||
|  | ~~~ | |||
|  | или да притиснете низ тастера | |||
|  | ~~~ normal | |||
|  |     <Esc>0f<Space>d3wP$P | |||
|  | ~~~ | |||
|  | 
 | |||
|  | Текст унутар < и > (као `<Enter>`{normal}) описује тастер који треба да се | |||
|  | притисне, а не текст који се куца. | |||
|  | 
 | |||
|  | А сада, пређите на наредну лекцију (употребите тастер `j`{normal} да скролујете | |||
|  | наниже). | |||
|  | 
 | |||
|  | ## Лекција 1.1: ПОМЕРАЊЕ КУРСОРА | |||
|  | 
 | |||
|  | ** За померање курсора, притискајте тастере `h`, `j`, `k`, `l` како је приказано. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |          ↑ | |||
|  |          k        Савет: тастер `h`{normal} је са леве стране и помера курсор у лево. | |||
|  |      ← h   l →           тастер `l`{normal} је са десне стране и помера курсор у десно. | |||
|  |          j               тастер `j`{normal} изгледа као стрелица наниже. | |||
|  |          ↓ | |||
|  | 
 | |||
|  |   1. Померајте курсор по екрану док се не навикнете на команде. | |||
|  | 
 | |||
|  |   2. Притисните тастер (`j`{normal}) док не почне да се понавља. | |||
|  |      Сада знате како да дођете до наредне лекције. | |||
|  | 
 | |||
|  |   3. Користећи тастер наниже, пређите на лекцију 1.2. | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: ако било када не будете сигурни у то шта сете управо откуцали, | |||
|  |           притисните <Esc> да пређете у Нормални режим. Па затим поново | |||
|  |           откуцајте команду коју сте хтели. | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: курсорске стрелице би такође требало да раде. Али ако користите | |||
|  | 	  тастере hjkl, једном када се навикенете, моћи ћете да се крећете много  | |||
|  | 	  брже. Заиста! | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 1.2: ИЗЛАЗАК ИЗ ПРОГРАМА VIM | |||
|  | 
 | |||
|  | !! НАПОМЕНА: пре извођења било ког корака, обавезно прочитајте целу лекцију !! | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Притисните тастер <Esc> (да се сигурно нађете у Нормалном режиму). | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Откуцајте: | |||
|  | 
 | |||
|  |     `:q!`{vim} `<Enter>`{normal}. | |||
|  | 
 | |||
|  |      Овим се напушта едитор, уз ОДБАЦИВАЊЕ свих измена које сте направили. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Отворите vim и вратите се назад овде тако што ћете извршити комканду која | |||
|  |     вас је и довела у овај приручник. То би могло да буде: | |||
|  | 
 | |||
|  |      :Tutor <Enter> | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Ако сте запамтили ове кораке, извршите их редом од 1 до 3 тако да изађете из | |||
|  |     едитора и поново уђете у њега. | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: [:q!](:q) <Ентер> ће да одбаци све измене које сте направили. За неколико | |||
|  |           лекција ћете научити како да сачувате измене. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Померите курсор наниже на лекцију 1.3. | |||
|  | 
 | |||
|  | ## Лекција 1.3: УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА: БРИСАЊЕ | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Притисните `x`{normal} за брисање карактера под курсором. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Померите курсор на линију испод означену са ✗. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Да бисте исправили грешке, померајте курсор све док се не нађе на слову које  | |||
|  |     треба да се избрише. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Притисните [тастер x](x) да обришете нежељени карактер. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Понављајте кораке 2 до 4 све док реченица није исправна. | |||
|  | 
 | |||
|  | РРРибаа рииби гризззе ррреепп. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Сада када је ред исправљен, пређите на лекцију 1.4. | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: док користите приручник, немојте учити команде напамет, већ вежбајте | |||
|  |           њихову примену. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 1.4: УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА: УМЕТАЊЕ | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Притисните `i`{normal} да уметнете текст. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Померите курсор на прву линију испод означену са ✗. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Да бисте текст првог реда исправили тако да буде исти као текст у другом | |||
|  |     реду, поставите курсор на први карактер ИЗА места на које текст треба да се | |||
|  |     уметне. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Притисните `i`{normal} и откуцајте потребно. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Када исправите једну грешку, притисните `<Esc>`{normal} да се вратите у | |||
|  |     Нормални режим. Понављајте кораке 2 до 4 да исправите целу реченицу. | |||
|  | 
 | |||
|  | До тека неоје в ред. | |||
|  | Део текста недостаје из овог реда. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Када осетите да поуздано умећете текст, пређите на лекцију 1.5. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 1.5: УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА: НАДОВЕЗИВАЊЕ | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Притисните `A`{normal} за надовезивање текста. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Померите курсор на прву линију испод означену са ✗. Није важно на ком | |||
|  |     карактеру се курсор налази унутар тог реда. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Притисните [A](A) и откуцајте текст који недостаје. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Када надовежете текст притисните `<Esc>`{normal} да се вратите у Номални | |||
|  |     режим. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Померите курсор на другу линију означену са ✗ и понављајте кораке 2 и 3 да | |||
|  |     исправите реченицу. | |||
|  | 
 | |||
|  | Део текста недостаје у | |||
|  | Део текста недостаје у овом реду. | |||
|  | Део текста недостаје | |||
|  | Део текста недостаје и овде. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Када осетите да поуздано надовезујете текст, пређите на лекцију 1.6. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 1.6: УРЕЂИВАЊЕ ФАЈЛА | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Користите `:wq`{vim} да сачувате фајл и изађете из едитора.  ** | |||
|  | 
 | |||
|  | !! НАПОМЕНА: пре извођења било ког корака, обавезно прочитајте целу лекцију !! | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Изађите из приручника као у лекцији 1.2: `:q!`{vim} Или, ако имате приступ | |||
|  |     другом терминалу, ово што следи изведите у њему. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. На одзиву љуске откуцајте следећу команду: | |||
|  | ~~~ sh | |||
|  |      $ vim tutor | |||
|  | ~~~ | |||
|  |     'vim' је команда која покреће Vim едитор, 'tutor' је име фајла који желите | |||
|  |     да уређујете. Употребите фајл који може да се мења. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Уметните и обришите текст као у претходним лекцијама. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Сачувајте фајл са изменама и напустите Vim са: | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |      :wq | |||
|  | ~~~ | |||
|  |     Приметите да је потребно да притиснете `<Ентер>` да би се извршила команда. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Ако сте сте напустили vimtutor у кораку 1, покрените га поново и пређите на | |||
|  |     резиме који следи. | |||
|  | 
 | |||
|  |  6. Када прочитате и у потпуности разумете кораке изнад: извршите их. | |||
|  | 
 | |||
|  | # РЕЗИМЕ лекције 1 | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Курсор се помера или стрелицама или тастерима hjkl. | |||
|  |      h (лево)     j (десно)     k (горе)      l (доле) | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Да бисте покренули Vim из одзива љуске, откуцајте: | |||
|  | 
 | |||
|  | ~~~ sh | |||
|  |     $ vim ИМЕФАЈЛА | |||
|  | ~~~ | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Да напустите Vim откуцајте: `<Esc>`{normal} `:q!`{vim} `<Enter>`{normal} да | |||
|  |     одбаците све измене. | |||
|  |               ИЛИ откуцајте: `<Esc>`{normal} `:wq`{vim} `<Enter>`{normal} да | |||
|  |     сачувате измене. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Да бисте обрисали карактер на курсору откуцајте: `x`{normal} | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Да уметнете или надовежете текст, откуцајте: | |||
|  |     `i`{normal} уметните текст `<Esc>`{normal}     умеће текст испред курсора. | |||
|  |     `A`{normal} надовежите текст `<Esc>`{normal}   надовезује на крај реда. | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: притисак на `<Esc>`{normal} вас поставља у Нормални режим или отказује | |||
|  | 	  нежељену или делимично извршену команду. | |||
|  | 
 | |||
|  | Наставите сада са лекцијом 2. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 2.1: КОМАНДЕ БРИСАЊА | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Откуцајте `dw`{normal} да обришете реч. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Притисните `<Esc>`{normal} да се сигурно нађете у Нормалном режиму. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Померите курсор на линију испод, обележену са ✗. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Померите курсор на почетак речи која треба да се обрише. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Откуцајте [d](d)[w](w) да бисте уклонили реч. | |||
|  | 
 | |||
|  | Неке речи смешно не припадају на папир овој реченици. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Понављајте кораке 3 и 4 све док не исправите реченицу, па пређите на лекцију | |||
|  |     2.2. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 2.2: ЈОШ КОМАНДИ БРИСАЊА | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Откуцајте `d$`{normal} да обришете све до краја реда. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Притисните `<Esc>`{normal} да се сигурно нађете у Нормалном режиму. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Померите курсор на линију испод, обележену са ✗. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Померите курсор на крај исправног реда (ПОСЛЕ прве . ). | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Откуцајте `d$`{normal} да обришете све до краја реда. | |||
|  | 
 | |||
|  | Неко је унео крај овог реда двапут. крај овог реда двапут. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Пређите на лекцију 2.3 у којој следи подробније објашњење. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 2.3: О ОПЕРАТОРИМА И ПОКРЕТИМА | |||
|  | 
 | |||
|  | Многе команде које мењају текст се састоје од [оператора](operator) и [покрета](motion). | |||
|  | Облик команде брисања са [d](d) оператором брисања је следећи: | |||
|  | 
 | |||
|  |     d   покрет | |||
|  | 
 | |||
|  |   При чему је: | |||
|  |     d      - оператор брисања. | |||
|  |     покрет - оно на чему ће оператор да делује (наведено испод). | |||
|  | 
 | |||
|  |   Кратак списак покрета: | |||
|  |     [w](w) - до почетка наредне речи, НЕ УКЉУЧУЈУЋИ њен први карактер. | |||
|  |     [e](e) - до краја текуће речи, УКЉУЧУЈУЋИ последњи карактер. | |||
|  |     [$]($) - до краја линије, УКЉУЧУЈУЋИ последњи карактер. | |||
|  | 
 | |||
|  |   Дакле, куцање `de`{normal} ће да обрише текст од курсора до краја речи. | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: притиском само на тастер покрета док сте у Нормалном режиму, без | |||
|  | 	  оператора, курсор се помера на начин који одговара том покрету. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 2.4: КОРИШЋЕЊЕ БРОЈАЊА ЗА ПОКРЕТ | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Уношење неког броја пре покрета, он се извршава наведени број пута. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Поставите курсор на почетак доњег реда означеног са ✓. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Откуцајте `2w`{normal} да померите курсор две речи унапред. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Откуцајте `3e`{normal} да омерите курсор на крај треће наредне речи. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Откуцајте `0`{normal} ([нулу](0)) да померите курсор на почетак реда. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Поновите кораке 2 и 3 са неким другим бројевима. | |||
|  | 
 | |||
|  | Реченица са речима по којој можете померати курсор. | |||
|  | 
 | |||
|  |  6. Пређите на лекцију 2.5. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 2.5: КОРИШЋЕЊЕ БРОЈАЊА ЗА ВЕЋЕ БРИСАЊЕ | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Уношење неког броја с оператором понавља оператор тај број пута. ** | |||
|  | 
 | |||
|  | Комбинацијом оператора брисања и покрета поменутог изнад, можете унети број | |||
|  | понављања пре покрета да бисте обрисали више: | |||
|  |      d   број   покрет | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Померите курсор на прво слово речи исписане ВЕЛИКИМ СЛОВИМА у реду | |||
|  |     означеном са ✗. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Откуцајте `d2w`{normal} да обришете две речи са ВЕЛИКИМ СЛОВИМА | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Понављајте кораке 1 и 2 са различитим бројем понављања тако да једном | |||
|  |     командом обришете узастопне речи са ВЕЛИКИМ СЛОВИМА | |||
|  | 
 | |||
|  | Овај АБВГД ЂЕЖ ред ЗИЈК ЛЉ МНЊ ОП речи је РСТ ЋУФХЦ исправљен. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 2.6: ОПЕРАЦИЈЕ НАД РЕДОВИМА | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Откуцајте `dd`{normal} да обришете цео ред. ** | |||
|  | 
 | |||
|  | Због учесталости брисања целих редова, аутори програма Vi су дошли до закључка | |||
|  | да је лакше брисати редове ако се d просто откуца двапут. | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Померите курсор на други ред у доњој строфи. | |||
|  |  2. Откуцајте [dd](dd) да обришете ред. | |||
|  |  3. Сада се померите на четврти ред. | |||
|  |  4. Откуцајте `2dd`{normal} да обришете два реда. | |||
|  | 
 | |||
|  | 1)  Sedlo mi je od marame, | |||
|  | 2)  blato na sve strane, | |||
|  | 3)  uzda od kanapa, | |||
|  | 4)  auto mi je ovde, | |||
|  | 5)  satovi pokazuju vreme, | |||
|  | 6)  a bič mi je od očina | |||
|  | 7)  prebijena štapa. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 2.7: КОМАНДА ЗА ПОНИШТАВАЊЕ | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Притисните `u`{normal} да поништите последње команде, `U`{normal} да исправите цео ред. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Померите курсор на линију испод, означену са ✗ и поставите га на прву | |||
|  |     грешку. | |||
|  |  2. Откуцајте `x`{normal} да обришете први нежељени карактер. | |||
|  |  3. Сада откуцајте `u`{normal} да поништите последњу извршену команду. | |||
|  |  4. Овај пут исправите све грешке у реду користећи команду `x`{normal}. | |||
|  |  5. Онда откуцајте велико `U`{normal} да ред вратите у првобитно стање. | |||
|  |  6. Онда неколико пута откуцајте `u`{normal} да поништите команду `U`{normal} и претходне команде. | |||
|  |  7. Сада откуцајте `<C-r>`{normal} (Control + R) неколико пута да вратите измене | |||
|  |     (поништите поништавања). | |||
|  | 
 | |||
|  | Ииисправите грешке уу оввом реду ии пооништитеее их. | |||
|  | 
 | |||
|  |  8. Ово су веома корисне команде. Пређите сада на резиме лекције 2. | |||
|  | 
 | |||
|  | # РЕЗИМЕ лекције 2 | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Да обришете од курсора до наредне речи, откуцајте:    `dw`{normal} | |||
|  |  2. Да обришете од курсора до краја реда, откуцајте:   `d$`{normal} | |||
|  |  3. Да обришете цео ред, откуцајте:                           `dd`{normal} | |||
|  |  4. Да поновите покрет, унесите број испред њега:           `2w`{normal} | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Облик команде измене: | |||
|  |                оператор   [број]   покрет | |||
|  |     где је: | |||
|  |        оператор -   представља радњу, рецимо [d](d) за брисање | |||
|  |        [број]   -   необавезан број понављања покрета | |||
|  |        покрет   -   кретање преко текста над којем се ради, на пример: | |||
|  |                         [w](w) (реч), | |||
|  |                         [$]($) (до краја реда), итд. | |||
|  | 
 | |||
|  |  6. Да се померите на почетак реда, употребите нулу: [0](0) | |||
|  | 
 | |||
|  |  7. Да поништите претходне акције, откуцајте:      `u`{normal}  (мало u) | |||
|  |     Да поништите све измене у реду, откуцајте:     `U`{normal}  (велико U) | |||
|  |     Да вратите измене, откуцајте:                  `<C-r>`{normal} | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 3.1: КОМАНДА ПОСТАВЉАЊА | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Откуцајте `p`{normal} да поставите претходно обрисани текст иза курсора. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Померите курсор на први ✓ ред испод. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Откуцајте `dd`{normal} да обришете ред и да га сместите у Vim регистар. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Померите курсор на ред c), ИЗНАД места где треба поставити избрисани ред. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Откуцајте `p`{normal} да поставите ред испод курсора. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Понављајте кораке 2 до 4 да поставите све линије у правилном редоследу. | |||
|  | 
 | |||
|  | г) пребијена штапа. | |||
|  | б) узда од канапа, | |||
|  | в) а бич ми је од очина | |||
|  | а) Седло ми је од мараме, | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 3.2: КОМАНДА ЗАМЕНЕ | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Откуцајте `rx`{normal} да карактер испод курсора замените са x. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Померите курсор на први наредни ред обележен са ✗. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Померите курсор тако да се нађе на првој грешки. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Откуцајте `r`{normal} па затим карактер који би ту требало да буде. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Понављајте кораке 2 и 3 све док први ред не постане исти као други. | |||
|  | 
 | |||
|  | Кеди ју овеј ред угашен, нако је протресао пусташне тестере! | |||
|  | Када је овај ред уношен, неко је притискао погрешне тастере! | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Сада пређите на лекцију 3.3. | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: упамтите да је потребно да учите вежбањем, а не памћењем. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 3.3: ОПЕРАТОР ИЗМЕНЕ | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Да измените текст до краја речи, откуцајте `ce`{normal}.  ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Померите курсор на први следећи ред означен са ✗. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Поставите курсор на „а” у „ракдур”. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Откуцајте `ce`{normal} и исправите реч (у овом случају, откуцајте „ед”). | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Притисните `<Esc>`{normal} и померите курсор на наредни карактер који треба | |||
|  |     исправити. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Понављајте кораке 3 и 4 све док прва реченица не буде иста као друга. | |||
|  | 
 | |||
|  | Овај ракдур има неколико рејга које трефља испрпикати операгром измене. | |||
|  | Овај ред има неколико речи које треба исправити оператором измене. | |||
|  | 
 | |||
|  | Уочите да [c](c)e брише реч и поставља едитор у режим Уметање. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 3.4: ЈОШ ИЗМЕНА УПОТРЕБОМ `c`{normal} | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Оператор измене се користи са истим покретима као и оператор брисања. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Оператор измене функционише на исти начин као и оператор брисања. Облик је | |||
|  |     следећи: | |||
|  | 
 | |||
|  | 	 c    [број]   покрет | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Покрети су исти, рецимо `w`{normal} (реч) и `$`{normal} (крај реда). | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Померите курсор на први следећи ред означен са ✗. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Померите курсор на прву грешку. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Откукцајте `c$`{normal} и унесите остатак реда тако да буде исти као други | |||
|  |     ред, па притисните `<Esc>`{normal}. | |||
|  | 
 | |||
|  | Крај овог реда треба изменити тако да изгледа као ред испод. | |||
|  | Крај овог реда треба исправити коришћењем `c$`{normal} команде. | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: за исправљање грешака током куцања, можете користити тастер брисања у | |||
|  |           лево. | |||
|  | 
 | |||
|  | # РЕЗИМЕ лекције 3 | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. За постављање текста који сте управо обрисали, притисните [p](p). Ово | |||
|  |     обрисани текст поставља непосредно ИЗА курсора (ако је био обрисан један | |||
|  |     или више редова, садржај ће доћи на ред испод курсора).  | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Да замените карактер под курсором, откуцајте [r](r) па затим карактер који | |||
|  |     желите на том месту. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. [Оператор измене](c) вам дозвољава промену текста од курсора до позиције на | |||
|  |     којој се завршава покрет. Примера ради, откуцајте `ce`{normal} да измените | |||
|  |     текст од позиције курсора до краја речи, `c$`{normal} да измените до краја | |||
|  |     реда. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Облик операције измене је: | |||
|  | 
 | |||
|  |      c   [број]   покрет | |||
|  | 
 | |||
|  | Пређите сада на наредну лекцију. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 4.1: ПОЗИЦИЈА КУРСОРА И СТАТУС ФАЈЛА | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Притисните `<C-g>`{normal} да вам се прикаже позиција курсора у фајлу и | |||
|  |  статус фајла. Притисните `G`{normal} да се померите на неки ред у фајлу.  ** | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: прочитајте целу лекцију пре извођења било ког корака!! | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Држите тастер `<Ctrl>`{normal} и притисните `g`{normal}. Ово зовемо `<C-g>`{normal}. Едитор ће на дну | |||
|  |     екрана исписати поруку са именом фајла и позицијом курсора у фајлу. | |||
|  |     Запамтите број реда за корак 3. | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: у доњем десном углу може се видети позиција курсора ако је укључена | |||
|  |           опција ['ruler']('ruler'). | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Притисните [G](G) да се померите на крај фајла. | |||
|  |     Откуцајте [gg](gg) да се преместите на почетак фајла. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Откуцајте број реда на коме сте били малопре, па онда `G`{normal}. Курсор ће се | |||
|  |     вратити на ред у којем је био када сте притиснули `<C-g>`{normal}. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Ако се осећате спремним, извршите кораке 1 до 3. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 4.2: КОМАНДА ПРЕТРАЖИВАЊА | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Откуцајте `/`{normal} па израз који желите да пронађете. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. У Нормалном режиму откуцајте карактер `/`{normal}. Приметите да се он и | |||
|  |     курсор појављују на дну екрана као и `:`{normal} команда. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Сада откуцајте ’грррешка’ `<Enter>`{normal}. Ово је реч коју желите да | |||
|  |     пронађете. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. За поновно тражење истог израза, једноставно притисните [n](n). | |||
|  |     За тражење истог израза у супротном смеру, притисните [N](N). | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. За тражење израза унатраг, употребите [?](?) уместо `/`{normal}. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. За повратак на претходну позицију са које сте скочили, притисните `<C-o>`{normal} | |||
|  |     (држите притиснут тастер `<Ctrl>`{normal} док притискате слово `o`{normal}). Понављајте | |||
|  |     за раније позиције. `<C-i>`{normal} иде унапред. | |||
|  | 
 | |||
|  | „грррешка” је погрешно; уместо грррешка треба да стоји грешка. | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: ако претрага дође до краја текста, тражење ће се наставити од његовог | |||
|  | 	  почетка, осим ако је опција ['wrapscan']('wrapscan') искључена. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 4.3: ТРАЖЕЊЕ ПАРА ЗАГРАДЕ | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Откуцајте `%`{normal} да пронађете пар  ),], или }. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Поставите курсор на било коју (, [, или { отворену заграду у реду испод | |||
|  |     означеном са ✓. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Откуцајте сада карактер [%](%). | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Курсор ће се померити на одговарајућу затворену заграду. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Откуцајте `%`{normal} да померите курсор на другу заграду пара. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Померите курсор на неку од осталих (,),[,],{ or } и проверите шта ради `%`{normal}. | |||
|  | 
 | |||
|  | Ред ( тестирања обичних ( [ угластих ] и { витичастих } заграда.)) | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: ово је врло корисно у исправљању кода са распареним заградама! | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 4.4: КОМАНДА ЗАМЕНЕ | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Откуцајте `:s/старо/ново/g` да замените „старо” са „ново”. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Померите курсор на ред испод означен са ✗. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Откуцајте | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |     :s/рди/ри/ | |||
|  | ~~~ | |||
|  | 
 | |||
|  |     ПРИМЕТИТЕ да је команда [:s](:s) заменила само прво појављивање „рди” у реду. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Откуцајте сада | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |      :s/рди/ри/g | |||
|  | ~~~ | |||
|  | 
 | |||
|  |     Додавање [заставице](:s_flags) g значи да ће команда функционисати у целом | |||
|  |     реду, замењујући сва појављивања „рди” у њему. | |||
|  | 
 | |||
|  | Рдиба рдиби грдизе реп. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Да замените сва појављивања низа карактера између нека два реда, откуцајте | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |      :#,#s/старо/ново/g | |||
|  | ~~~ | |||
|  |     где су #,# крајњи бројеви редова у опсегу у којем треба да се изврши | |||
|  |     замена. | |||
|  | 
 | |||
|  |     Откуцајте | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |     :%s/старо/ново/g | |||
|  | ~~~ | |||
|  |     да замените сва појављивања у целом фајлу. | |||
|  | 
 | |||
|  |     Откуцајте | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |     :%s/старо/ново/gc | |||
|  | ~~~ | |||
|  |     да пронађете сва појављивања у целом фајлу, уз приказивање питања за свако | |||
|  |     од њих, да ли извршити замену или не. | |||
|  | 
 | |||
|  | # РЕЗИМЕ лекције 4 | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. `<C-g>`{normal}     приказује позицију курсора у тексту и статус фајла. | |||
|  |     `G`{normal}         помера курсор на крај фајла. | |||
|  |     број `G`{normal}    помера курсор на наведени ред. | |||
|  |     `gg`{normal}        помера курсор на први ред. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Куцањем `/`{normal} након чека следи израз, тражи се УНАПРЕД тај израз. | |||
|  |     Куцањем `?`{normal} након чека следи израз, тражи се УНАЗАД тај израз. | |||
|  |     Након претраге, користите `n`{normal} да пронађете наредно појављивање у | |||
|  |     истом смеру, или `N`{normal} да га пронађете у супртном смеру. | |||
|  |     `<C-o>`{normal} вас води на раније позиције, `<C-i>`{normal} на новије позиције. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Када се курсор налази на (,),[,],{, или }, куцање `%`{normal} помера курсор на њен | |||
|  |     пар. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Да замените први израз старо у линији, откуцајте | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |         :s/старо/ново | |||
|  | ~~~ | |||
|  |     Да замените сва појављивања старо са ново у линији, откуцајте | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |         :s/старо/ново/g | |||
|  | ~~~ | |||
|  |     Да замените сва појављивања у опсегу редова #, откуцајте | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |         :#,#s/старо/ново/g | |||
|  | ~~~ | |||
|  |     Да замените сва појављивања у целом фајлу, откуцајте | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |         :%s/старо/ново/g | |||
|  | ~~~ | |||
|  |     За затражите потврду сваке замене, додајте затавицу ’c’ | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |         :%s/старо/ново/gc | |||
|  | ~~~ | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 5.1: КАКО СЕ ИЗВРШАВА СПОЉНА КОМАНДА | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Откуцајте `:!`{vim} па име спољне команде коју желите да извршите. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Откуцајте познату команду `:`{normal} да поставите курсор на дно екрана. | |||
|  |     На тај начин можете да унесете команду командне-линије. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Откуцајте сада [!](!cmd) (узвичник). Ово вам омогућава да извршите било коју | |||
|  |     спољну команду љуске. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Као пример, откуцајте „ls” након „!”, па притисните `<Enter>`{normal}. | |||
|  |     Ово ће вам приказати садржај директоријума, као да сте у одзиву љуске. | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: На овај начин може да се изврши било која спољна команда, заједно са | |||
|  | 	  аргументима. | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: Све `:`{vim} команде морају да се заврше притиском на `<Enter>`{normal}. | |||
|  |           У даљем тексту то нећемо увек напомињати. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 5.2: ВИШЕ О ЧУВАЊУ ФАЈЛОВА | |||
|  | 
 | |||
|  | ** За чување измена над текстом, откуцајте `:w`{vim} ИМЕ_ФАЈЛА. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Откуцајте `:!ls`{vim} да видите садржај директоријума. | |||
|  |     Већ знате да морате притиснути `<Enter>`{normal} након тога. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Изаберите име фајла које још увек не постоји, нпр. TEST. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Сада откуцајте: | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |         :w TEST | |||
|  | ~~~ | |||
|  |    (где је тест TEST име фајла које сте изабрали) | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. На овај начин чувате цео фајл (Vim тутор) под именом TEST. | |||
|  |     Да бисте то проверили, откуцајте поново `:!ls`{vim} да погледате директоријум. | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: Ако бисте напустили Vim и покренули га поново са `vim TEST`, фајл би | |||
|  | 	  био тачна копија овог фајла у тренутку када сте га сачували. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Избришите сада фајл тако што ћете откуцати: | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |         :!rm TEST | |||
|  | ~~~ | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 5.3: ЧУВАЊЕ ОЗНАЧЕНОГ ТЕКСТА | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Да бисте сачували део фајла, откуцајте `v`{normal} покрет `:w ИМЕ_ФАЈЛА`{vim}. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Померите курсор на ову линију. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Притисните [v](v) и померите курсор пет редова наниже. Приметите да је текст | |||
|  |     истакнут. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Притисните карактер `:`{normal}. Појавиће се | |||
|  | 
 | |||
|  |         :'<,'> | |||
|  | 
 | |||
|  |     на дну екрана. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Откуцајте | |||
|  | 
 | |||
|  |         `:w TEST`{vim} | |||
|  | 
 | |||
|  |     где је TEST име фајла који још увек не постоји. Проверите да заиста пише | |||
|  | 
 | |||
|  |         `:'<,'>w TEST`{vim} | |||
|  | 
 | |||
|  |     пре него што притиснете `<Enter>`{normal}. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Vim ће сачувати означене редове у фајл TEST. Употребите `:!ls`{vim} да то | |||
|  |     проверите. Не бришите га још! Користићемо га у следећој лекцији. | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: Притисак на [v](v) покреће [Визуелни избор](visual-mode). Можете да померате курсор | |||
|  |           наоколо и тако мењате величино изабраног текста. Затим можете да | |||
|  | 	  употребите операторе над тим текстом. На пример, `d`{normal} ће да избрише | |||
|  | 	  текст. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 5.4: УЧИТАВАЊЕ ФАЈЛОВА У ТЕКСТ | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Да садржај фајла уметнете у текст, откуцајте `:r ИМЕ_ФАЈЛА`{vim}. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Поставите курсор непосредно изнад ове линије. | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: Када извршите корак 2, видећете текст из лекције 5.3. Затим померите | |||
|  | 	  курсор НАНИЖЕ да бисте поново видели ову лекцију. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Учитајте сада фајл TEST користећи команду | |||
|  | 
 | |||
|  |         `:r TEST`{vim} | |||
|  | 
 | |||
|  |      где је TEST име фајла које сте користили у претходној лекцији. Садржај | |||
|  |      учитаног фајла је убачен испод курсора. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Да бисте потврдили да је фајл учитан, вратите курсор уназад и уочите да | |||
|  |     постоје две копије лекције 5.3, оригинална и она из фајла. | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: Такође можете и да учитате и излаз спољне команде. На пример, | |||
|  | 
 | |||
|  |         `:r !ls`{vim} | |||
|  | 
 | |||
|  |       учитава излаз команде `ls` и поставља га испод курсора. | |||
|  | 
 | |||
|  | # РЕЗИМЕ лекције 5 | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. [:!команда](:!cmd) извршава спољну команду. | |||
|  | 
 | |||
|  |      Корисни примери: | |||
|  |      `:!ls`{vim}              -  приказује садржај директоријума | |||
|  |      `:!rm ИМЕ_ФАЈЛА`{vim}    -  уклања ИМЕ_ФАЈЛА | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. [:w](:w) ИМЕ_ФАЈЛА             уписује текући Vim фајл на диск под именом | |||
|  |                              ИМЕ_ФАЈЛА. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. [v](v)  покрет  :w ИМЕ_ФАЈЛА  чува Визуелно изабране линије у фајл | |||
|  |                              ИМЕ_ФАЈЛА. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. [:r](:r) ИМЕ_ФАЈЛА             учитава фајл ИМЕ_ФАЈЛА са диска и поставља | |||
|  |                              његов садржај испод позиције курсора. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. [:r !dir](:r!)                  чита излаз dir команде и поставља га испод | |||
|  |                              позиције курсора. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 6.1: КОМАНДА ОТВОРИ | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Откуцајте `o`{normal} да отворите ред испод курсора и пређете у режим Уметање. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Померите курсор на линију испод означену са ✓. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Откуцајте мало слово `o`{normal} да [отворите](o) нови ред ИСПОД курсора и пређете | |||
|  |     у режим Уметање. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Сада откуцајте неки текст и притисните `<Esc>`{normal} да напустите режим | |||
|  |     Уметање. | |||
|  | 
 | |||
|  | Када притиснете `o`{normal} курсор прелази у новоотворени ред у режиму Уметање. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Да бисте линију отворили ИЗНАД курсора, уместо малог `o`{normal} откуцајте [велико O](O). | |||
|  |     Пробајте ово у реду испод. | |||
|  | 
 | |||
|  | Отворите ред изнад овог куцањем великог O док је курсор у овом реду. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 6.2: КОМАНДА НАДОВЕЗИВАЊА | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Откуцајте `a`{normal} да уметнете текст ИЗА курсора. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Померите курсор на почетак следећег реда означеног са ✗. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Притискајте `e`{normal} све док се курсор не нађе на крају речи „ре”. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Откуцајте мало `a`{normal} да [append-надовежете](a) текст ИЗА курсора. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Допуните реч као што је приказано у реду испод њега. Притисните `<Esc>`{normal} да | |||
|  |     напустите режим Уметање. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Употребите `e`{normal} да се померите на наредну непотпуну реч и поновите кораке 3 | |||
|  |     и 4. | |||
|  | 
 | |||
|  | Овај ре омогућава ве надов текста у неком реду. | |||
|  | Овај ред омогућава вежбање надовезивања текста у неком реду. | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: Команде [a](a), [i](i) и [A](A) све активирају исти режим Уметање, једина разлика | |||
|  |           је у позицији од које се умећу нови карактери. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 6.3: ДРУГИ НАЧИН ЗА ЗАМЕНУ | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Откуцајте велико `R`{normal} да замените више од једног карактера. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Померите курсор на први наредни ред означен са ✗. Померите курсор на | |||
|  |     почетак првог „xxx”. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Сада притисните `R`{normal} ([велико R](R)) и откуцајте број који се налази испод, у | |||
|  |     наредном реду, тако да замени „xxx”. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Притисните `<Esc>`{normal} да напустите [режим Замена](mode-replace). Приметите да остатак реда | |||
|  |     остаје неизмењен. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Поновите кораке да замените и друго „xxx”. | |||
|  | 
 | |||
|  | Додавање 123 на xxx даје xxx. | |||
|  | Додавање 123 на 456 даје 579. | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: Режим Замена је исти као режим Уметање, само што сваки откуцани | |||
|  | 	  карактер брише постојећи карактер. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 6.4: КОПИРАЊЕ И НАЛЕПЉИВАЊЕ ТЕКСТА | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Користите оператор `y`{normal} да копирате текст, а `p`{normal} да га налепите. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Померите курсор наниже на линију означену са ✓ и поставите курсор након „а)”. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Покрените Визуелни режим са `v`{normal} и померите курсор непосредно испред „први”. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Откуцајте `y`{normal} да [yank-тргнете](yank) (копирате) истакнути текст. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Померите курсор до краја наредног реда: `j$`{normal} | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Притисните `p`{normal} да [put-поставите](put) (налепите) текст. | |||
|  | 
 | |||
|  |  6. Притисните `a`{normal} па откуцајте „други”. Притисните `<Esc>`{normal} да напустите | |||
|  |     режим Уметање. | |||
|  | 
 | |||
|  |  7. Употребите Визуелни режим да изаберете „ред.”, тргните га са `y`{normal}, померите | |||
|  |     курсор на крај наредног реда са `j$`{normal} и тамо налепите текст са `p`{normal} | |||
|  | 
 | |||
|  | а) Ово је први ред. | |||
|  | б) | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: `y`{normal} можете да користите и као оператор: `yw`{normal} ће да тргне једну реч. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 6.5: ПОСТАВЉАЊЕ ОПЦИЈА | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Поставите опцију тако да претрага и замена игноришу величину слова.  ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Потражите реч ’разлика’ са: `/разлика` | |||
|  |     Поновите неколико пута притиском на `n`{normal}. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Поставите опцију 'ic' (Ignore case) тако што унесете: | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |         :set ic | |||
|  | ~~~ | |||
|  |  3. Сада поново потражите реч ’разлика’ притиском на `n`{normal}. | |||
|  |     Уочите да се сада проналазе и Разлика и РАЗЛИКА. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Поставите опције 'hlsearch' и 'incsearch': | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |         :set hls is | |||
|  | ~~~ | |||
|  |  5. Сада откуцајте поново команду претраге и уочите шта се дешава: /разлика <Enter> | |||
|  | 
 | |||
|  |  6. Поново искључите игнорисање разлике у величини слова: | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |         :set noic | |||
|  | ~~~ | |||
|  |  7. Ако желите да промените стање опције, ставите испред „inv” испред њеног имена: | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |         :set invic | |||
|  | ~~~ | |||
|  | НАПОМЕНА: Да уклоните истицање подударања, унесите: | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |         :nohlsearch | |||
|  | ~~~ | |||
|  | НАПОМЕНА: Ако желите да се не прави разлика у величини слова само за једну | |||
|  |           команду претраге, употребите [\c](/\c) у изразу: /игнориши\c <Enter> | |||
|  | 
 | |||
|  | # РЕЗИМЕ лекције 6 | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Притисните `o`{normal} да отворите ред ИСПОД курсора и покренете режим Уметање. | |||
|  |     Притисните `O`{normal} да отворите ред ИЗНАД курсора. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Притисните `a`{normal} да уметнете текст ИЗА курсора. | |||
|  |     Притисните `A`{normal} да уметнете текст на крај реда. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Команда `e`{normal} помера курсор на крај речи. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Оператор `y`{normal} копира текст, `p`{normal} га налепљује. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Куцање великог `R`{normal} активира режим Замена све док се не притисне `<Esc>`{normal}. | |||
|  | 
 | |||
|  |  6. Куцање „[:set](:set) xxx” поставља опцију „xxx”. Неке од опција су: | |||
|  | 
 | |||
|  |         'ic' 'ignorecase'   не разликују се велика/мала слова током претраге | |||
|  |         'is' 'incsearch'    приказују се делимична подударања израза претраге | |||
|  |         'hls' 'hlsearch'    истичу се сви пронађени изрази | |||
|  | 
 | |||
|  |      Можете да користите или кратко или дуго име опције. | |||
|  | 
 | |||
|  |  7. Ставите „no” испред имена опције да је искључите: | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |         :set noic | |||
|  | ~~~ | |||
|  |  8. Ставите „inv” да промените стање опције: | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |         :set invic | |||
|  | ~~~ | |||
|  | 
 | |||
|  | # Лекција 7.1: ДОБИЈАЊЕ ПОМОЋИ | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Користите систем директне помоћи. ** | |||
|  | 
 | |||
|  | Vim има детаљни систем директне помоћи. За почетак, покушајте нешто од следећег: | |||
|  |     - притисните тастер `<HELP>`{normal} (ако га имате на тастатури) | |||
|  |     - притисните тастер `<F1>`{normal} (ако га имате на тастатури) | |||
|  |     - откуцајте | |||
|  |         `:help`{vim} | |||
|  | 
 | |||
|  | Прочитајте текст у прозору помоћи да сазнате начин на који помоћ ради. | |||
|  | Откуцајте `<C-w><C-w>`{normal} да прелазите из једног прозора у други. | |||
|  | Откуцајте `:q`{vim} да затворите прозор помоћи. | |||
|  | 
 | |||
|  | Помоћ о практично било којој теми можете добити додавањем аргумента команди | |||
|  | „:help”. Покушајте следеће (не заборавите да притиснете <Enter> на крају): | |||
|  | ~~~ cmd | |||
|  |     :help w | |||
|  |     :help c_CTRL-D | |||
|  |     :help insert-index | |||
|  |     :help user-manual | |||
|  | ~~~ | |||
|  | # Лекција 7.2: ПРАВЉЕЊЕ СКРИПТЕ ЗА ПОКРЕТАЊЕ | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Активирајте Vim могућности. ** | |||
|  | 
 | |||
|  | Vim има много више могућности него Vi, али је већина њих подразумевано | |||
|  | искључена. Да бисте укључили још фукционалности, морате да креирате „vimrc” | |||
|  | фајл. | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Започните уређивање „vimrc” фајла. | |||
|  |     `:call mkdir(stdpath('config'),'p')`{vim} | |||
|  |     `:exe 'edit' stdpath('config').'/init.vim'`{vim} | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Сачувајте фајл са: | |||
|  |     `:w`{vim} | |||
|  | 
 | |||
|  |   У овај „vimrc” фајл можете додати сва подешавања која желите. | |||
|  |   За више информација откуцајте `:help vimrc-intro`{vim}. | |||
|  | 
 | |||
|  | # Lesson 7.3: АУТОМАТСКО ДОВРШАВАЊЕ | |||
|  | 
 | |||
|  | ** Довршавање команде линије са `<C-d>`{normal} и `<Tab>`{normal}. ** | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Погледајте који фајлови постоје у директоријуму: `:!ls`{vim} | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Откуцајте почетак команде: `:e`{vim} | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Притисните `<C-d>`{normal} и Vim ће вам приказати списак команди које почињу на | |||
|  |     „e”. | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Притисните `<Tab>`{normal} и Vim ће да доврши име команде на „:edit”. | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Сада додајте размак и почетак имена постојећег фајла: `:edit FA`{vim} | |||
|  | 
 | |||
|  |  6. Притисните `<Tab>`{normal}. Vim ће довршити име (ако је јединствено). | |||
|  | 
 | |||
|  | НАПОМЕНА: Довршавање функционише за многе команде. Нарочито је корисно за | |||
|  |       `    :help`{vim}. | |||
|  | 
 | |||
|  | # РЕЗИМЕ лекције 7 | |||
|  | 
 | |||
|  |  1. Откуцајте `:help`{vim} | |||
|  |     или притисните `<F1>`{normal} или `<Help>`{normal} да отворите прозор помоћи. | |||
|  | 
 | |||
|  |  2. Откуцајте `:help ТЕМА`{vim} да пронађете помоћ о ТЕМА. | |||
|  | 
 | |||
|  |  3. Откуцајте `<C-w><C-w>`{normal} да пређете у други прозор | |||
|  | 
 | |||
|  |  4. Откуцајте `:q`{vim} да затворите прозор помоћи | |||
|  | 
 | |||
|  |  5. Направите vimrc скрипту за покретање у којој чувате ваша омиљена подешавања. | |||
|  | 
 | |||
|  |  6. Док се налазите у командном режиму, притисните `<C-d>`{normal} да видите сва могућа | |||
|  |     довршавања. Притисните `<Tab>`{normal} да изаберете једно од њих. | |||
|  | 
 | |||
|  | # ЗАКЉУЧАК | |||
|  | 
 | |||
|  | Циљ овог приручника је био кратак преглед Vim едитора, колико да вам омогући да | |||
|  | га релативно једноставно користите. Он дефинитивно није потпун, јер Vim има | |||
|  | много, много више команди. Консултујте помоћ често. | |||
|  | 
 | |||
|  | На мрежи постоји много ресурса помоћу којих можете више да научите о Vim | |||
|  | едитору. Ево неколико: | |||
|  | 
 | |||
|  | - *Learn Vim Progressively*: http://yannesposito.com/Scratch/en/blog/Learn-Vim-Progressively/ | |||
|  | - *Learning Vim in 2014*: http://benmccormick.org/learning-vim-in-2014/ | |||
|  | - *Vimcasts*: http://vimcasts.org/ | |||
|  | - *Vim Video-Tutorials by Derek Wyatt*: http://derekwyatt.org/vim/tutorials/ | |||
|  | - *Learn Vimscript the Hard Way*: http://learnvimscriptthehardway.stevelosh.com/ | |||
|  | - *7 Habits of Effective Text Editing*: http://www.moolenaar.net/habits.html | |||
|  | - *vim-galore*: https://github.com/mhinz/vim-galore | |||
|  | 
 | |||
|  | Ако вам више одговара књига, често се препоручују *Practical Vim* и наставак | |||
|  | *Modern Vim* аутора Дру Нила. | |||
|  | 
 | |||
|  | Овај приручник су написали Мајкс С. Пирс и Роберт К. Вер, Колорадо рударска | |||
|  | школа, користећи идеје које је доставио Чарлс Смит из Колорадо државног | |||
|  | универзитета. И-мејл: bware@mines.colorado.edu. | |||
|  | 
 | |||
|  | Прилагодио за Vim Брам Моленар. | |||
|  | Прилагодио за vim-tutor-mode Фелипе Моралес. | |||
|  | 
 | |||
|  | Превод на српски: Иван Нејгебауер <ian@uns.ac.rs> | |||
|  | Верзија 1.0, мај/јуни 2014. | |||
|  | Прилагодио за vim-tutor-mode Иван Пешић. |