mirror of
https://github.com/vim/vim.git
synced 2025-07-25 10:54:51 -04:00
991 lines
52 KiB
Plaintext
991 lines
52 KiB
Plaintext
|
# Добродошли у VIM приручник
|
|||
|
|
|||
|
Vim је моћан едитор са много команди, сувише да бисмо их овде све описали.
|
|||
|
Приручник је замишљен тако да опише довољан број команди помоћу којих Vim можете
|
|||
|
лагодно користите као едитор опште намене. Врло је ВАЖНО запамтити да је овај
|
|||
|
приручник прилагођен за учење употребом. То значи да вежбе морате урадити да би
|
|||
|
их научили како треба. Ако само читате текст, ускоро ћете заборавити оно што је
|
|||
|
најважније!
|
|||
|
|
|||
|
За сада, ако је Caps Lock укључен ИСКЉУЧИТЕ га. Притисните тастер ј довољно пута
|
|||
|
тако да цела лекција 0 стане на екран.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 0
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: команде у лекцијама ће мењати текст, али те измене се неће чувати.
|
|||
|
Не брините ако забрљате ствари; просто упамтите да ће притисак на [<Esc>](<Esc>) па
|
|||
|
онда на [u](u) да поништи последњу измену.
|
|||
|
|
|||
|
Овај приручник је интерактиван и постоји неколико ствари које треба да знате.
|
|||
|
- На линковима као што је [овај](holy-grail ) притисните [<Eнтер>](<Enter>) и отвориће се одређени
|
|||
|
одељак помоћи.
|
|||
|
- Или једноставно притисните [K](K) на било којој речи да пронађете њену
|
|||
|
доументацију!
|
|||
|
- Понекад ће бити потребно да изментите текст као што је
|
|||
|
овај овде
|
|||
|
Када извршите исправне измене, знак ✗ са леве стране ће се променити у ✓.
|
|||
|
Већ видим како схватате колико је Vim опасан. ;)
|
|||
|
На другим местима ће се од вас затражити да извршите команду (то ћу да објасним
|
|||
|
касније):
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:help <Enter>
|
|||
|
~~~
|
|||
|
или да притиснете низ тастера
|
|||
|
~~~ normal
|
|||
|
<Esc>0f<Space>d3wP$P
|
|||
|
~~~
|
|||
|
|
|||
|
Текст унутар < и > (као `<Enter>`{normal}) описује тастер који треба да се
|
|||
|
притисне, а не текст који се куца.
|
|||
|
|
|||
|
А сада, пређите на наредну лекцију (употребите тастер `j`{normal} да скролујете
|
|||
|
наниже).
|
|||
|
|
|||
|
## Лекција 1.1: ПОМЕРАЊЕ КУРСОРА
|
|||
|
|
|||
|
** За померање курсора, притискајте тастере `h`, `j`, `k`, `l` како је приказано. **
|
|||
|
|
|||
|
↑
|
|||
|
k Савет: тастер `h`{normal} је са леве стране и помера курсор у лево.
|
|||
|
← h l → тастер `l`{normal} је са десне стране и помера курсор у десно.
|
|||
|
j тастер `j`{normal} изгледа као стрелица наниже.
|
|||
|
↓
|
|||
|
|
|||
|
1. Померајте курсор по екрану док се не навикнете на команде.
|
|||
|
|
|||
|
2. Притисните тастер (`j`{normal}) док не почне да се понавља.
|
|||
|
Сада знате како да дођете до наредне лекције.
|
|||
|
|
|||
|
3. Користећи тастер наниже, пређите на лекцију 1.2.
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: ако било када не будете сигурни у то шта сете управо откуцали,
|
|||
|
притисните <Esc> да пређете у Нормални режим. Па затим поново
|
|||
|
откуцајте команду коју сте хтели.
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: курсорске стрелице би такође требало да раде. Али ако користите
|
|||
|
тастере hjkl, једном када се навикенете, моћи ћете да се крећете много
|
|||
|
брже. Заиста!
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 1.2: ИЗЛАЗАК ИЗ ПРОГРАМА VIM
|
|||
|
|
|||
|
!! НАПОМЕНА: пре извођења било ког корака, обавезно прочитајте целу лекцију !!
|
|||
|
|
|||
|
1. Притисните тастер <Esc> (да се сигурно нађете у Нормалном режиму).
|
|||
|
|
|||
|
2. Откуцајте:
|
|||
|
|
|||
|
`:q!`{vim} `<Enter>`{normal}.
|
|||
|
|
|||
|
Овим се напушта едитор, уз ОДБАЦИВАЊЕ свих измена које сте направили.
|
|||
|
|
|||
|
3. Отворите vim и вратите се назад овде тако што ћете извршити комканду која
|
|||
|
вас је и довела у овај приручник. То би могло да буде:
|
|||
|
|
|||
|
:Tutor <Enter>
|
|||
|
|
|||
|
4. Ако сте запамтили ове кораке, извршите их редом од 1 до 3 тако да изађете из
|
|||
|
едитора и поново уђете у њега.
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: [:q!](:q) <Ентер> ће да одбаци све измене које сте направили. За неколико
|
|||
|
лекција ћете научити како да сачувате измене.
|
|||
|
|
|||
|
5. Померите курсор наниже на лекцију 1.3.
|
|||
|
|
|||
|
## Лекција 1.3: УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА: БРИСАЊЕ
|
|||
|
|
|||
|
** Притисните `x`{normal} за брисање карактера под курсором. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Померите курсор на линију испод означену са ✗.
|
|||
|
|
|||
|
2. Да бисте исправили грешке, померајте курсор све док се не нађе на слову које
|
|||
|
треба да се избрише.
|
|||
|
|
|||
|
3. Притисните [тастер x](x) да обришете нежељени карактер.
|
|||
|
|
|||
|
4. Понављајте кораке 2 до 4 све док реченица није исправна.
|
|||
|
|
|||
|
РРРибаа рииби гризззе ррреепп.
|
|||
|
|
|||
|
5. Сада када је ред исправљен, пређите на лекцију 1.4.
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: док користите приручник, немојте учити команде напамет, већ вежбајте
|
|||
|
њихову примену.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 1.4: УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА: УМЕТАЊЕ
|
|||
|
|
|||
|
** Притисните `i`{normal} да уметнете текст. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Померите курсор на прву линију испод означену са ✗.
|
|||
|
|
|||
|
2. Да бисте текст првог реда исправили тако да буде исти као текст у другом
|
|||
|
реду, поставите курсор на први карактер ИЗА места на које текст треба да се
|
|||
|
уметне.
|
|||
|
|
|||
|
3. Притисните `i`{normal} и откуцајте потребно.
|
|||
|
|
|||
|
4. Када исправите једну грешку, притисните `<Esc>`{normal} да се вратите у
|
|||
|
Нормални режим. Понављајте кораке 2 до 4 да исправите целу реченицу.
|
|||
|
|
|||
|
До тека неоје в ред.
|
|||
|
Део текста недостаје из овог реда.
|
|||
|
|
|||
|
5. Када осетите да поуздано умећете текст, пређите на лекцију 1.5.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 1.5: УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА: НАДОВЕЗИВАЊЕ
|
|||
|
|
|||
|
** Притисните `A`{normal} за надовезивање текста. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Померите курсор на прву линију испод означену са ✗. Није важно на ком
|
|||
|
карактеру се курсор налази унутар тог реда.
|
|||
|
|
|||
|
2. Притисните [A](A) и откуцајте текст који недостаје.
|
|||
|
|
|||
|
3. Када надовежете текст притисните `<Esc>`{normal} да се вратите у Номални
|
|||
|
режим.
|
|||
|
|
|||
|
4. Померите курсор на другу линију означену са ✗ и понављајте кораке 2 и 3 да
|
|||
|
исправите реченицу.
|
|||
|
|
|||
|
Део текста недостаје у
|
|||
|
Део текста недостаје у овом реду.
|
|||
|
Део текста недостаје
|
|||
|
Део текста недостаје и овде.
|
|||
|
|
|||
|
5. Када осетите да поуздано надовезујете текст, пређите на лекцију 1.6.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 1.6: УРЕЂИВАЊЕ ФАЈЛА
|
|||
|
|
|||
|
** Користите `:wq`{vim} да сачувате фајл и изађете из едитора. **
|
|||
|
|
|||
|
!! НАПОМЕНА: пре извођења било ког корака, обавезно прочитајте целу лекцију !!
|
|||
|
|
|||
|
1. Изађите из приручника као у лекцији 1.2: `:q!`{vim} Или, ако имате приступ
|
|||
|
другом терминалу, ово што следи изведите у њему.
|
|||
|
|
|||
|
2. На одзиву љуске откуцајте следећу команду:
|
|||
|
~~~ sh
|
|||
|
$ vim tutor
|
|||
|
~~~
|
|||
|
'vim' је команда која покреће Vim едитор, 'tutor' је име фајла који желите
|
|||
|
да уређујете. Употребите фајл који може да се мења.
|
|||
|
|
|||
|
3. Уметните и обришите текст као у претходним лекцијама.
|
|||
|
|
|||
|
4. Сачувајте фајл са изменама и напустите Vim са:
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:wq
|
|||
|
~~~
|
|||
|
Приметите да је потребно да притиснете `<Ентер>` да би се извршила команда.
|
|||
|
|
|||
|
5. Ако сте сте напустили vimtutor у кораку 1, покрените га поново и пређите на
|
|||
|
резиме који следи.
|
|||
|
|
|||
|
6. Када прочитате и у потпуности разумете кораке изнад: извршите их.
|
|||
|
|
|||
|
# РЕЗИМЕ лекције 1
|
|||
|
|
|||
|
1. Курсор се помера или стрелицама или тастерима hjkl.
|
|||
|
h (лево) j (десно) k (горе) l (доле)
|
|||
|
|
|||
|
2. Да бисте покренули Vim из одзива љуске, откуцајте:
|
|||
|
|
|||
|
~~~ sh
|
|||
|
$ vim ИМЕФАЈЛА
|
|||
|
~~~
|
|||
|
|
|||
|
3. Да напустите Vim откуцајте: `<Esc>`{normal} `:q!`{vim} `<Enter>`{normal} да
|
|||
|
одбаците све измене.
|
|||
|
ИЛИ откуцајте: `<Esc>`{normal} `:wq`{vim} `<Enter>`{normal} да
|
|||
|
сачувате измене.
|
|||
|
|
|||
|
4. Да бисте обрисали карактер на курсору откуцајте: `x`{normal}
|
|||
|
|
|||
|
5. Да уметнете или надовежете текст, откуцајте:
|
|||
|
`i`{normal} уметните текст `<Esc>`{normal} умеће текст испред курсора.
|
|||
|
`A`{normal} надовежите текст `<Esc>`{normal} надовезује на крај реда.
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: притисак на `<Esc>`{normal} вас поставља у Нормални режим или отказује
|
|||
|
нежељену или делимично извршену команду.
|
|||
|
|
|||
|
Наставите сада са лекцијом 2.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 2.1: КОМАНДЕ БРИСАЊА
|
|||
|
|
|||
|
** Откуцајте `dw`{normal} да обришете реч. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Притисните `<Esc>`{normal} да се сигурно нађете у Нормалном режиму.
|
|||
|
|
|||
|
2. Померите курсор на линију испод, обележену са ✗.
|
|||
|
|
|||
|
3. Померите курсор на почетак речи која треба да се обрише.
|
|||
|
|
|||
|
4. Откуцајте [d](d)[w](w) да бисте уклонили реч.
|
|||
|
|
|||
|
Неке речи смешно не припадају на папир овој реченици.
|
|||
|
|
|||
|
5. Понављајте кораке 3 и 4 све док не исправите реченицу, па пређите на лекцију
|
|||
|
2.2.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 2.2: ЈОШ КОМАНДИ БРИСАЊА
|
|||
|
|
|||
|
** Откуцајте `d$`{normal} да обришете све до краја реда. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Притисните `<Esc>`{normal} да се сигурно нађете у Нормалном режиму.
|
|||
|
|
|||
|
2. Померите курсор на линију испод, обележену са ✗.
|
|||
|
|
|||
|
3. Померите курсор на крај исправног реда (ПОСЛЕ прве . ).
|
|||
|
|
|||
|
4. Откуцајте `d$`{normal} да обришете све до краја реда.
|
|||
|
|
|||
|
Неко је унео крај овог реда двапут. крај овог реда двапут.
|
|||
|
|
|||
|
5. Пређите на лекцију 2.3 у којој следи подробније објашњење.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 2.3: О ОПЕРАТОРИМА И ПОКРЕТИМА
|
|||
|
|
|||
|
Многе команде које мењају текст се састоје од [оператора](operator) и [покрета](motion).
|
|||
|
Облик команде брисања са [d](d) оператором брисања је следећи:
|
|||
|
|
|||
|
d покрет
|
|||
|
|
|||
|
При чему је:
|
|||
|
d - оператор брисања.
|
|||
|
покрет - оно на чему ће оператор да делује (наведено испод).
|
|||
|
|
|||
|
Кратак списак покрета:
|
|||
|
[w](w) - до почетка наредне речи, НЕ УКЉУЧУЈУЋИ њен први карактер.
|
|||
|
[e](e) - до краја текуће речи, УКЉУЧУЈУЋИ последњи карактер.
|
|||
|
[$]($) - до краја линије, УКЉУЧУЈУЋИ последњи карактер.
|
|||
|
|
|||
|
Дакле, куцање `de`{normal} ће да обрише текст од курсора до краја речи.
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: притиском само на тастер покрета док сте у Нормалном режиму, без
|
|||
|
оператора, курсор се помера на начин који одговара том покрету.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 2.4: КОРИШЋЕЊЕ БРОЈАЊА ЗА ПОКРЕТ
|
|||
|
|
|||
|
** Уношење неког броја пре покрета, он се извршава наведени број пута. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Поставите курсор на почетак доњег реда означеног са ✓.
|
|||
|
|
|||
|
2. Откуцајте `2w`{normal} да померите курсор две речи унапред.
|
|||
|
|
|||
|
3. Откуцајте `3e`{normal} да омерите курсор на крај треће наредне речи.
|
|||
|
|
|||
|
4. Откуцајте `0`{normal} ([нулу](0)) да померите курсор на почетак реда.
|
|||
|
|
|||
|
5. Поновите кораке 2 и 3 са неким другим бројевима.
|
|||
|
|
|||
|
Реченица са речима по којој можете померати курсор.
|
|||
|
|
|||
|
6. Пређите на лекцију 2.5.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 2.5: КОРИШЋЕЊЕ БРОЈАЊА ЗА ВЕЋЕ БРИСАЊЕ
|
|||
|
|
|||
|
** Уношење неког броја с оператором понавља оператор тај број пута. **
|
|||
|
|
|||
|
Комбинацијом оператора брисања и покрета поменутог изнад, можете унети број
|
|||
|
понављања пре покрета да бисте обрисали више:
|
|||
|
d број покрет
|
|||
|
|
|||
|
1. Померите курсор на прво слово речи исписане ВЕЛИКИМ СЛОВИМА у реду
|
|||
|
означеном са ✗.
|
|||
|
|
|||
|
2. Откуцајте `d2w`{normal} да обришете две речи са ВЕЛИКИМ СЛОВИМА
|
|||
|
|
|||
|
3. Понављајте кораке 1 и 2 са различитим бројем понављања тако да једном
|
|||
|
командом обришете узастопне речи са ВЕЛИКИМ СЛОВИМА
|
|||
|
|
|||
|
Овај АБВГД ЂЕЖ ред ЗИЈК ЛЉ МНЊ ОП речи је РСТ ЋУФХЦ исправљен.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 2.6: ОПЕРАЦИЈЕ НАД РЕДОВИМА
|
|||
|
|
|||
|
** Откуцајте `dd`{normal} да обришете цео ред. **
|
|||
|
|
|||
|
Због учесталости брисања целих редова, аутори програма Vi су дошли до закључка
|
|||
|
да је лакше брисати редове ако се d просто откуца двапут.
|
|||
|
|
|||
|
1. Померите курсор на други ред у доњој строфи.
|
|||
|
2. Откуцајте [dd](dd) да обришете ред.
|
|||
|
3. Сада се померите на четврти ред.
|
|||
|
4. Откуцајте `2dd`{normal} да обришете два реда.
|
|||
|
|
|||
|
1) Sedlo mi je od marame,
|
|||
|
2) blato na sve strane,
|
|||
|
3) uzda od kanapa,
|
|||
|
4) auto mi je ovde,
|
|||
|
5) satovi pokazuju vreme,
|
|||
|
6) a bič mi je od očina
|
|||
|
7) prebijena štapa.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 2.7: КОМАНДА ЗА ПОНИШТАВАЊЕ
|
|||
|
|
|||
|
** Притисните `u`{normal} да поништите последње команде, `U`{normal} да исправите цео ред. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Померите курсор на линију испод, означену са ✗ и поставите га на прву
|
|||
|
грешку.
|
|||
|
2. Откуцајте `x`{normal} да обришете први нежељени карактер.
|
|||
|
3. Сада откуцајте `u`{normal} да поништите последњу извршену команду.
|
|||
|
4. Овај пут исправите све грешке у реду користећи команду `x`{normal}.
|
|||
|
5. Онда откуцајте велико `U`{normal} да ред вратите у првобитно стање.
|
|||
|
6. Онда неколико пута откуцајте `u`{normal} да поништите команду `U`{normal} и претходне команде.
|
|||
|
7. Сада откуцајте `<C-r>`{normal} (Control + R) неколико пута да вратите измене
|
|||
|
(поништите поништавања).
|
|||
|
|
|||
|
Ииисправите грешке уу оввом реду ии пооништитеее их.
|
|||
|
|
|||
|
8. Ово су веома корисне команде. Пређите сада на резиме лекције 2.
|
|||
|
|
|||
|
# РЕЗИМЕ лекције 2
|
|||
|
|
|||
|
1. Да обришете од курсора до наредне речи, откуцајте: `dw`{normal}
|
|||
|
2. Да обришете од курсора до краја реда, откуцајте: `d$`{normal}
|
|||
|
3. Да обришете цео ред, откуцајте: `dd`{normal}
|
|||
|
4. Да поновите покрет, унесите број испред њега: `2w`{normal}
|
|||
|
|
|||
|
5. Облик команде измене:
|
|||
|
оператор [број] покрет
|
|||
|
где је:
|
|||
|
оператор - представља радњу, рецимо [d](d) за брисање
|
|||
|
[број] - необавезан број понављања покрета
|
|||
|
покрет - кретање преко текста над којем се ради, на пример:
|
|||
|
[w](w) (реч),
|
|||
|
[$]($) (до краја реда), итд.
|
|||
|
|
|||
|
6. Да се померите на почетак реда, употребите нулу: [0](0)
|
|||
|
|
|||
|
7. Да поништите претходне акције, откуцајте: `u`{normal} (мало u)
|
|||
|
Да поништите све измене у реду, откуцајте: `U`{normal} (велико U)
|
|||
|
Да вратите измене, откуцајте: `<C-r>`{normal}
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 3.1: КОМАНДА ПОСТАВЉАЊА
|
|||
|
|
|||
|
** Откуцајте `p`{normal} да поставите претходно обрисани текст иза курсора. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Померите курсор на први ✓ ред испод.
|
|||
|
|
|||
|
2. Откуцајте `dd`{normal} да обришете ред и да га сместите у Vim регистар.
|
|||
|
|
|||
|
3. Померите курсор на ред c), ИЗНАД места где треба поставити избрисани ред.
|
|||
|
|
|||
|
4. Откуцајте `p`{normal} да поставите ред испод курсора.
|
|||
|
|
|||
|
5. Понављајте кораке 2 до 4 да поставите све линије у правилном редоследу.
|
|||
|
|
|||
|
г) пребијена штапа.
|
|||
|
б) узда од канапа,
|
|||
|
в) а бич ми је од очина
|
|||
|
а) Седло ми је од мараме,
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 3.2: КОМАНДА ЗАМЕНЕ
|
|||
|
|
|||
|
** Откуцајте `rx`{normal} да карактер испод курсора замените са x. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Померите курсор на први наредни ред обележен са ✗.
|
|||
|
|
|||
|
2. Померите курсор тако да се нађе на првој грешки.
|
|||
|
|
|||
|
3. Откуцајте `r`{normal} па затим карактер који би ту требало да буде.
|
|||
|
|
|||
|
4. Понављајте кораке 2 и 3 све док први ред не постане исти као други.
|
|||
|
|
|||
|
Кеди ју овеј ред угашен, нако је протресао пусташне тестере!
|
|||
|
Када је овај ред уношен, неко је притискао погрешне тастере!
|
|||
|
|
|||
|
5. Сада пређите на лекцију 3.3.
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: упамтите да је потребно да учите вежбањем, а не памћењем.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 3.3: ОПЕРАТОР ИЗМЕНЕ
|
|||
|
|
|||
|
** Да измените текст до краја речи, откуцајте `ce`{normal}. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Померите курсор на први следећи ред означен са ✗.
|
|||
|
|
|||
|
2. Поставите курсор на „а” у „ракдур”.
|
|||
|
|
|||
|
3. Откуцајте `ce`{normal} и исправите реч (у овом случају, откуцајте „ед”).
|
|||
|
|
|||
|
4. Притисните `<Esc>`{normal} и померите курсор на наредни карактер који треба
|
|||
|
исправити.
|
|||
|
|
|||
|
5. Понављајте кораке 3 и 4 све док прва реченица не буде иста као друга.
|
|||
|
|
|||
|
Овај ракдур има неколико рејга које трефља испрпикати операгром измене.
|
|||
|
Овај ред има неколико речи које треба исправити оператором измене.
|
|||
|
|
|||
|
Уочите да [c](c)e брише реч и поставља едитор у режим Уметање.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 3.4: ЈОШ ИЗМЕНА УПОТРЕБОМ `c`{normal}
|
|||
|
|
|||
|
** Оператор измене се користи са истим покретима као и оператор брисања. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Оператор измене функционише на исти начин као и оператор брисања. Облик је
|
|||
|
следећи:
|
|||
|
|
|||
|
c [број] покрет
|
|||
|
|
|||
|
2. Покрети су исти, рецимо `w`{normal} (реч) и `$`{normal} (крај реда).
|
|||
|
|
|||
|
3. Померите курсор на први следећи ред означен са ✗.
|
|||
|
|
|||
|
4. Померите курсор на прву грешку.
|
|||
|
|
|||
|
5. Откукцајте `c$`{normal} и унесите остатак реда тако да буде исти као други
|
|||
|
ред, па притисните `<Esc>`{normal}.
|
|||
|
|
|||
|
Крај овог реда треба изменити тако да изгледа као ред испод.
|
|||
|
Крај овог реда треба исправити коришћењем `c$`{normal} команде.
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: за исправљање грешака током куцања, можете користити тастер брисања у
|
|||
|
лево.
|
|||
|
|
|||
|
# РЕЗИМЕ лекције 3
|
|||
|
|
|||
|
1. За постављање текста који сте управо обрисали, притисните [p](p). Ово
|
|||
|
обрисани текст поставља непосредно ИЗА курсора (ако је био обрисан један
|
|||
|
или више редова, садржај ће доћи на ред испод курсора).
|
|||
|
|
|||
|
2. Да замените карактер под курсором, откуцајте [r](r) па затим карактер који
|
|||
|
желите на том месту.
|
|||
|
|
|||
|
3. [Оператор измене](c) вам дозвољава промену текста од курсора до позиције на
|
|||
|
којој се завршава покрет. Примера ради, откуцајте `ce`{normal} да измените
|
|||
|
текст од позиције курсора до краја речи, `c$`{normal} да измените до краја
|
|||
|
реда.
|
|||
|
|
|||
|
4. Облик операције измене је:
|
|||
|
|
|||
|
c [број] покрет
|
|||
|
|
|||
|
Пређите сада на наредну лекцију.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 4.1: ПОЗИЦИЈА КУРСОРА И СТАТУС ФАЈЛА
|
|||
|
|
|||
|
** Притисните `<C-g>`{normal} да вам се прикаже позиција курсора у фајлу и
|
|||
|
статус фајла. Притисните `G`{normal} да се померите на неки ред у фајлу. **
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: прочитајте целу лекцију пре извођења било ког корака!!
|
|||
|
|
|||
|
1. Држите тастер `<Ctrl>`{normal} и притисните `g`{normal}. Ово зовемо `<C-g>`{normal}. Едитор ће на дну
|
|||
|
екрана исписати поруку са именом фајла и позицијом курсора у фајлу.
|
|||
|
Запамтите број реда за корак 3.
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: у доњем десном углу може се видети позиција курсора ако је укључена
|
|||
|
опција ['ruler']('ruler').
|
|||
|
|
|||
|
2. Притисните [G](G) да се померите на крај фајла.
|
|||
|
Откуцајте [gg](gg) да се преместите на почетак фајла.
|
|||
|
|
|||
|
3. Откуцајте број реда на коме сте били малопре, па онда `G`{normal}. Курсор ће се
|
|||
|
вратити на ред у којем је био када сте притиснули `<C-g>`{normal}.
|
|||
|
|
|||
|
4. Ако се осећате спремним, извршите кораке 1 до 3.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 4.2: КОМАНДА ПРЕТРАЖИВАЊА
|
|||
|
|
|||
|
** Откуцајте `/`{normal} па израз који желите да пронађете. **
|
|||
|
|
|||
|
1. У Нормалном режиму откуцајте карактер `/`{normal}. Приметите да се он и
|
|||
|
курсор појављују на дну екрана као и `:`{normal} команда.
|
|||
|
|
|||
|
2. Сада откуцајте ’грррешка’ `<Enter>`{normal}. Ово је реч коју желите да
|
|||
|
пронађете.
|
|||
|
|
|||
|
3. За поновно тражење истог израза, једноставно притисните [n](n).
|
|||
|
За тражење истог израза у супротном смеру, притисните [N](N).
|
|||
|
|
|||
|
4. За тражење израза унатраг, употребите [?](?) уместо `/`{normal}.
|
|||
|
|
|||
|
5. За повратак на претходну позицију са које сте скочили, притисните `<C-o>`{normal}
|
|||
|
(држите притиснут тастер `<Ctrl>`{normal} док притискате слово `o`{normal}). Понављајте
|
|||
|
за раније позиције. `<C-i>`{normal} иде унапред.
|
|||
|
|
|||
|
„грррешка” је погрешно; уместо грррешка треба да стоји грешка.
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: ако претрага дође до краја текста, тражење ће се наставити од његовог
|
|||
|
почетка, осим ако је опција ['wrapscan']('wrapscan') искључена.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 4.3: ТРАЖЕЊЕ ПАРА ЗАГРАДЕ
|
|||
|
|
|||
|
** Откуцајте `%`{normal} да пронађете пар ),], или }. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Поставите курсор на било коју (, [, или { отворену заграду у реду испод
|
|||
|
означеном са ✓.
|
|||
|
|
|||
|
2. Откуцајте сада карактер [%](%).
|
|||
|
|
|||
|
3. Курсор ће се померити на одговарајућу затворену заграду.
|
|||
|
|
|||
|
4. Откуцајте `%`{normal} да померите курсор на другу заграду пара.
|
|||
|
|
|||
|
5. Померите курсор на неку од осталих (,),[,],{ or } и проверите шта ради `%`{normal}.
|
|||
|
|
|||
|
Ред ( тестирања обичних ( [ угластих ] и { витичастих } заграда.))
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: ово је врло корисно у исправљању кода са распареним заградама!
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 4.4: КОМАНДА ЗАМЕНЕ
|
|||
|
|
|||
|
** Откуцајте `:s/старо/ново/g` да замените „старо” са „ново”. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Померите курсор на ред испод означен са ✗.
|
|||
|
|
|||
|
2. Откуцајте
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:s/рди/ри/
|
|||
|
~~~
|
|||
|
|
|||
|
ПРИМЕТИТЕ да је команда [:s](:s) заменила само прво појављивање „рди” у реду.
|
|||
|
|
|||
|
3. Откуцајте сада
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:s/рди/ри/g
|
|||
|
~~~
|
|||
|
|
|||
|
Додавање [заставице](:s_flags) g значи да ће команда функционисати у целом
|
|||
|
реду, замењујући сва појављивања „рди” у њему.
|
|||
|
|
|||
|
Рдиба рдиби грдизе реп.
|
|||
|
|
|||
|
4. Да замените сва појављивања низа карактера између нека два реда, откуцајте
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:#,#s/старо/ново/g
|
|||
|
~~~
|
|||
|
где су #,# крајњи бројеви редова у опсегу у којем треба да се изврши
|
|||
|
замена.
|
|||
|
|
|||
|
Откуцајте
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:%s/старо/ново/g
|
|||
|
~~~
|
|||
|
да замените сва појављивања у целом фајлу.
|
|||
|
|
|||
|
Откуцајте
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:%s/старо/ново/gc
|
|||
|
~~~
|
|||
|
да пронађете сва појављивања у целом фајлу, уз приказивање питања за свако
|
|||
|
од њих, да ли извршити замену или не.
|
|||
|
|
|||
|
# РЕЗИМЕ лекције 4
|
|||
|
|
|||
|
1. `<C-g>`{normal} приказује позицију курсора у тексту и статус фајла.
|
|||
|
`G`{normal} помера курсор на крај фајла.
|
|||
|
број `G`{normal} помера курсор на наведени ред.
|
|||
|
`gg`{normal} помера курсор на први ред.
|
|||
|
|
|||
|
2. Куцањем `/`{normal} након чека следи израз, тражи се УНАПРЕД тај израз.
|
|||
|
Куцањем `?`{normal} након чека следи израз, тражи се УНАЗАД тај израз.
|
|||
|
Након претраге, користите `n`{normal} да пронађете наредно појављивање у
|
|||
|
истом смеру, или `N`{normal} да га пронађете у супртном смеру.
|
|||
|
`<C-o>`{normal} вас води на раније позиције, `<C-i>`{normal} на новије позиције.
|
|||
|
|
|||
|
3. Када се курсор налази на (,),[,],{, или }, куцање `%`{normal} помера курсор на њен
|
|||
|
пар.
|
|||
|
|
|||
|
4. Да замените први израз старо у линији, откуцајте
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:s/старо/ново
|
|||
|
~~~
|
|||
|
Да замените сва појављивања старо са ново у линији, откуцајте
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:s/старо/ново/g
|
|||
|
~~~
|
|||
|
Да замените сва појављивања у опсегу редова #, откуцајте
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:#,#s/старо/ново/g
|
|||
|
~~~
|
|||
|
Да замените сва појављивања у целом фајлу, откуцајте
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:%s/старо/ново/g
|
|||
|
~~~
|
|||
|
За затражите потврду сваке замене, додајте затавицу ’c’
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:%s/старо/ново/gc
|
|||
|
~~~
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 5.1: КАКО СЕ ИЗВРШАВА СПОЉНА КОМАНДА
|
|||
|
|
|||
|
** Откуцајте `:!`{vim} па име спољне команде коју желите да извршите. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Откуцајте познату команду `:`{normal} да поставите курсор на дно екрана.
|
|||
|
На тај начин можете да унесете команду командне-линије.
|
|||
|
|
|||
|
2. Откуцајте сада [!](!cmd) (узвичник). Ово вам омогућава да извршите било коју
|
|||
|
спољну команду љуске.
|
|||
|
|
|||
|
3. Као пример, откуцајте „ls” након „!”, па притисните `<Enter>`{normal}.
|
|||
|
Ово ће вам приказати садржај директоријума, као да сте у одзиву љуске.
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: На овај начин може да се изврши било која спољна команда, заједно са
|
|||
|
аргументима.
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: Све `:`{vim} команде морају да се заврше притиском на `<Enter>`{normal}.
|
|||
|
У даљем тексту то нећемо увек напомињати.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 5.2: ВИШЕ О ЧУВАЊУ ФАЈЛОВА
|
|||
|
|
|||
|
** За чување измена над текстом, откуцајте `:w`{vim} ИМЕ_ФАЈЛА. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Откуцајте `:!ls`{vim} да видите садржај директоријума.
|
|||
|
Већ знате да морате притиснути `<Enter>`{normal} након тога.
|
|||
|
|
|||
|
2. Изаберите име фајла које још увек не постоји, нпр. TEST.
|
|||
|
|
|||
|
3. Сада откуцајте:
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:w TEST
|
|||
|
~~~
|
|||
|
(где је тест TEST име фајла које сте изабрали)
|
|||
|
|
|||
|
4. На овај начин чувате цео фајл (Vim тутор) под именом TEST.
|
|||
|
Да бисте то проверили, откуцајте поново `:!ls`{vim} да погледате директоријум.
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: Ако бисте напустили Vim и покренули га поново са `vim TEST`, фајл би
|
|||
|
био тачна копија овог фајла у тренутку када сте га сачували.
|
|||
|
|
|||
|
5. Избришите сада фајл тако што ћете откуцати:
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:!rm TEST
|
|||
|
~~~
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 5.3: ЧУВАЊЕ ОЗНАЧЕНОГ ТЕКСТА
|
|||
|
|
|||
|
** Да бисте сачували део фајла, откуцајте `v`{normal} покрет `:w ИМЕ_ФАЈЛА`{vim}. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Померите курсор на ову линију.
|
|||
|
|
|||
|
2. Притисните [v](v) и померите курсор пет редова наниже. Приметите да је текст
|
|||
|
истакнут.
|
|||
|
|
|||
|
3. Притисните карактер `:`{normal}. Појавиће се
|
|||
|
|
|||
|
:'<,'>
|
|||
|
|
|||
|
на дну екрана.
|
|||
|
|
|||
|
4. Откуцајте
|
|||
|
|
|||
|
`:w TEST`{vim}
|
|||
|
|
|||
|
где је TEST име фајла који још увек не постоји. Проверите да заиста пише
|
|||
|
|
|||
|
`:'<,'>w TEST`{vim}
|
|||
|
|
|||
|
пре него што притиснете `<Enter>`{normal}.
|
|||
|
|
|||
|
5. Vim ће сачувати означене редове у фајл TEST. Употребите `:!ls`{vim} да то
|
|||
|
проверите. Не бришите га још! Користићемо га у следећој лекцији.
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: Притисак на [v](v) покреће [Визуелни избор](visual-mode). Можете да померате курсор
|
|||
|
наоколо и тако мењате величино изабраног текста. Затим можете да
|
|||
|
употребите операторе над тим текстом. На пример, `d`{normal} ће да избрише
|
|||
|
текст.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 5.4: УЧИТАВАЊЕ ФАЈЛОВА У ТЕКСТ
|
|||
|
|
|||
|
** Да садржај фајла уметнете у текст, откуцајте `:r ИМЕ_ФАЈЛА`{vim}. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Поставите курсор непосредно изнад ове линије.
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: Када извршите корак 2, видећете текст из лекције 5.3. Затим померите
|
|||
|
курсор НАНИЖЕ да бисте поново видели ову лекцију.
|
|||
|
|
|||
|
2. Учитајте сада фајл TEST користећи команду
|
|||
|
|
|||
|
`:r TEST`{vim}
|
|||
|
|
|||
|
где је TEST име фајла које сте користили у претходној лекцији. Садржај
|
|||
|
учитаног фајла је убачен испод курсора.
|
|||
|
|
|||
|
3. Да бисте потврдили да је фајл учитан, вратите курсор уназад и уочите да
|
|||
|
постоје две копије лекције 5.3, оригинална и она из фајла.
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: Такође можете и да учитате и излаз спољне команде. На пример,
|
|||
|
|
|||
|
`:r !ls`{vim}
|
|||
|
|
|||
|
учитава излаз команде `ls` и поставља га испод курсора.
|
|||
|
|
|||
|
# РЕЗИМЕ лекције 5
|
|||
|
|
|||
|
1. [:!команда](:!cmd) извршава спољну команду.
|
|||
|
|
|||
|
Корисни примери:
|
|||
|
`:!ls`{vim} - приказује садржај директоријума
|
|||
|
`:!rm ИМЕ_ФАЈЛА`{vim} - уклања ИМЕ_ФАЈЛА
|
|||
|
|
|||
|
2. [:w](:w) ИМЕ_ФАЈЛА уписује текући Vim фајл на диск под именом
|
|||
|
ИМЕ_ФАЈЛА.
|
|||
|
|
|||
|
3. [v](v) покрет :w ИМЕ_ФАЈЛА чува Визуелно изабране линије у фајл
|
|||
|
ИМЕ_ФАЈЛА.
|
|||
|
|
|||
|
4. [:r](:r) ИМЕ_ФАЈЛА учитава фајл ИМЕ_ФАЈЛА са диска и поставља
|
|||
|
његов садржај испод позиције курсора.
|
|||
|
|
|||
|
5. [:r !dir](:r!) чита излаз dir команде и поставља га испод
|
|||
|
позиције курсора.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 6.1: КОМАНДА ОТВОРИ
|
|||
|
|
|||
|
** Откуцајте `o`{normal} да отворите ред испод курсора и пређете у режим Уметање. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Померите курсор на линију испод означену са ✓.
|
|||
|
|
|||
|
2. Откуцајте мало слово `o`{normal} да [отворите](o) нови ред ИСПОД курсора и пређете
|
|||
|
у режим Уметање.
|
|||
|
|
|||
|
3. Сада откуцајте неки текст и притисните `<Esc>`{normal} да напустите режим
|
|||
|
Уметање.
|
|||
|
|
|||
|
Када притиснете `o`{normal} курсор прелази у новоотворени ред у режиму Уметање.
|
|||
|
|
|||
|
4. Да бисте линију отворили ИЗНАД курсора, уместо малог `o`{normal} откуцајте [велико O](O).
|
|||
|
Пробајте ово у реду испод.
|
|||
|
|
|||
|
Отворите ред изнад овог куцањем великог O док је курсор у овом реду.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 6.2: КОМАНДА НАДОВЕЗИВАЊА
|
|||
|
|
|||
|
** Откуцајте `a`{normal} да уметнете текст ИЗА курсора. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Померите курсор на почетак следећег реда означеног са ✗.
|
|||
|
|
|||
|
2. Притискајте `e`{normal} све док се курсор не нађе на крају речи „ре”.
|
|||
|
|
|||
|
3. Откуцајте мало `a`{normal} да [append-надовежете](a) текст ИЗА курсора.
|
|||
|
|
|||
|
4. Допуните реч као што је приказано у реду испод њега. Притисните `<Esc>`{normal} да
|
|||
|
напустите режим Уметање.
|
|||
|
|
|||
|
5. Употребите `e`{normal} да се померите на наредну непотпуну реч и поновите кораке 3
|
|||
|
и 4.
|
|||
|
|
|||
|
Овај ре омогућава ве надов текста у неком реду.
|
|||
|
Овај ред омогућава вежбање надовезивања текста у неком реду.
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: Команде [a](a), [i](i) и [A](A) све активирају исти режим Уметање, једина разлика
|
|||
|
је у позицији од које се умећу нови карактери.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 6.3: ДРУГИ НАЧИН ЗА ЗАМЕНУ
|
|||
|
|
|||
|
** Откуцајте велико `R`{normal} да замените више од једног карактера. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Померите курсор на први наредни ред означен са ✗. Померите курсор на
|
|||
|
почетак првог „xxx”.
|
|||
|
|
|||
|
2. Сада притисните `R`{normal} ([велико R](R)) и откуцајте број који се налази испод, у
|
|||
|
наредном реду, тако да замени „xxx”.
|
|||
|
|
|||
|
3. Притисните `<Esc>`{normal} да напустите [режим Замена](mode-replace). Приметите да остатак реда
|
|||
|
остаје неизмењен.
|
|||
|
|
|||
|
4. Поновите кораке да замените и друго „xxx”.
|
|||
|
|
|||
|
Додавање 123 на xxx даје xxx.
|
|||
|
Додавање 123 на 456 даје 579.
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: Режим Замена је исти као режим Уметање, само што сваки откуцани
|
|||
|
карактер брише постојећи карактер.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 6.4: КОПИРАЊЕ И НАЛЕПЉИВАЊЕ ТЕКСТА
|
|||
|
|
|||
|
** Користите оператор `y`{normal} да копирате текст, а `p`{normal} да га налепите. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Померите курсор наниже на линију означену са ✓ и поставите курсор након „а)”.
|
|||
|
|
|||
|
2. Покрените Визуелни режим са `v`{normal} и померите курсор непосредно испред „први”.
|
|||
|
|
|||
|
3. Откуцајте `y`{normal} да [yank-тргнете](yank) (копирате) истакнути текст.
|
|||
|
|
|||
|
4. Померите курсор до краја наредног реда: `j$`{normal}
|
|||
|
|
|||
|
5. Притисните `p`{normal} да [put-поставите](put) (налепите) текст.
|
|||
|
|
|||
|
6. Притисните `a`{normal} па откуцајте „други”. Притисните `<Esc>`{normal} да напустите
|
|||
|
режим Уметање.
|
|||
|
|
|||
|
7. Употребите Визуелни режим да изаберете „ред.”, тргните га са `y`{normal}, померите
|
|||
|
курсор на крај наредног реда са `j$`{normal} и тамо налепите текст са `p`{normal}
|
|||
|
|
|||
|
а) Ово је први ред.
|
|||
|
б)
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: `y`{normal} можете да користите и као оператор: `yw`{normal} ће да тргне једну реч.
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 6.5: ПОСТАВЉАЊЕ ОПЦИЈА
|
|||
|
|
|||
|
** Поставите опцију тако да претрага и замена игноришу величину слова. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Потражите реч ’разлика’ са: `/разлика`
|
|||
|
Поновите неколико пута притиском на `n`{normal}.
|
|||
|
|
|||
|
2. Поставите опцију 'ic' (Ignore case) тако што унесете:
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:set ic
|
|||
|
~~~
|
|||
|
3. Сада поново потражите реч ’разлика’ притиском на `n`{normal}.
|
|||
|
Уочите да се сада проналазе и Разлика и РАЗЛИКА.
|
|||
|
|
|||
|
4. Поставите опције 'hlsearch' и 'incsearch':
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:set hls is
|
|||
|
~~~
|
|||
|
5. Сада откуцајте поново команду претраге и уочите шта се дешава: /разлика <Enter>
|
|||
|
|
|||
|
6. Поново искључите игнорисање разлике у величини слова:
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:set noic
|
|||
|
~~~
|
|||
|
7. Ако желите да промените стање опције, ставите испред „inv” испред њеног имена:
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:set invic
|
|||
|
~~~
|
|||
|
НАПОМЕНА: Да уклоните истицање подударања, унесите:
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:nohlsearch
|
|||
|
~~~
|
|||
|
НАПОМЕНА: Ако желите да се не прави разлика у величини слова само за једну
|
|||
|
команду претраге, употребите [\c](/\c) у изразу: /игнориши\c <Enter>
|
|||
|
|
|||
|
# РЕЗИМЕ лекције 6
|
|||
|
|
|||
|
1. Притисните `o`{normal} да отворите ред ИСПОД курсора и покренете режим Уметање.
|
|||
|
Притисните `O`{normal} да отворите ред ИЗНАД курсора.
|
|||
|
|
|||
|
2. Притисните `a`{normal} да уметнете текст ИЗА курсора.
|
|||
|
Притисните `A`{normal} да уметнете текст на крај реда.
|
|||
|
|
|||
|
3. Команда `e`{normal} помера курсор на крај речи.
|
|||
|
|
|||
|
4. Оператор `y`{normal} копира текст, `p`{normal} га налепљује.
|
|||
|
|
|||
|
5. Куцање великог `R`{normal} активира режим Замена све док се не притисне `<Esc>`{normal}.
|
|||
|
|
|||
|
6. Куцање „[:set](:set) xxx” поставља опцију „xxx”. Неке од опција су:
|
|||
|
|
|||
|
'ic' 'ignorecase' не разликују се велика/мала слова током претраге
|
|||
|
'is' 'incsearch' приказују се делимична подударања израза претраге
|
|||
|
'hls' 'hlsearch' истичу се сви пронађени изрази
|
|||
|
|
|||
|
Можете да користите или кратко или дуго име опције.
|
|||
|
|
|||
|
7. Ставите „no” испред имена опције да је искључите:
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:set noic
|
|||
|
~~~
|
|||
|
8. Ставите „inv” да промените стање опције:
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:set invic
|
|||
|
~~~
|
|||
|
|
|||
|
# Лекција 7.1: ДОБИЈАЊЕ ПОМОЋИ
|
|||
|
|
|||
|
** Користите систем директне помоћи. **
|
|||
|
|
|||
|
Vim има детаљни систем директне помоћи. За почетак, покушајте нешто од следећег:
|
|||
|
- притисните тастер `<HELP>`{normal} (ако га имате на тастатури)
|
|||
|
- притисните тастер `<F1>`{normal} (ако га имате на тастатури)
|
|||
|
- откуцајте
|
|||
|
`:help`{vim}
|
|||
|
|
|||
|
Прочитајте текст у прозору помоћи да сазнате начин на који помоћ ради.
|
|||
|
Откуцајте `<C-w><C-w>`{normal} да прелазите из једног прозора у други.
|
|||
|
Откуцајте `:q`{vim} да затворите прозор помоћи.
|
|||
|
|
|||
|
Помоћ о практично било којој теми можете добити додавањем аргумента команди
|
|||
|
„:help”. Покушајте следеће (не заборавите да притиснете <Enter> на крају):
|
|||
|
~~~ cmd
|
|||
|
:help w
|
|||
|
:help c_CTRL-D
|
|||
|
:help insert-index
|
|||
|
:help user-manual
|
|||
|
~~~
|
|||
|
# Лекција 7.2: ПРАВЉЕЊЕ СКРИПТЕ ЗА ПОКРЕТАЊЕ
|
|||
|
|
|||
|
** Активирајте Vim могућности. **
|
|||
|
|
|||
|
Vim има много више могућности него Vi, али је већина њих подразумевано
|
|||
|
искључена. Да бисте укључили још фукционалности, морате да креирате „vimrc”
|
|||
|
фајл.
|
|||
|
|
|||
|
1. Започните уређивање „vimrc” фајла.
|
|||
|
`:call mkdir(stdpath('config'),'p')`{vim}
|
|||
|
`:exe 'edit' stdpath('config').'/init.vim'`{vim}
|
|||
|
|
|||
|
2. Сачувајте фајл са:
|
|||
|
`:w`{vim}
|
|||
|
|
|||
|
У овај „vimrc” фајл можете додати сва подешавања која желите.
|
|||
|
За више информација откуцајте `:help vimrc-intro`{vim}.
|
|||
|
|
|||
|
# Lesson 7.3: АУТОМАТСКО ДОВРШАВАЊЕ
|
|||
|
|
|||
|
** Довршавање команде линије са `<C-d>`{normal} и `<Tab>`{normal}. **
|
|||
|
|
|||
|
1. Погледајте који фајлови постоје у директоријуму: `:!ls`{vim}
|
|||
|
|
|||
|
2. Откуцајте почетак команде: `:e`{vim}
|
|||
|
|
|||
|
3. Притисните `<C-d>`{normal} и Vim ће вам приказати списак команди које почињу на
|
|||
|
„e”.
|
|||
|
|
|||
|
4. Притисните `<Tab>`{normal} и Vim ће да доврши име команде на „:edit”.
|
|||
|
|
|||
|
5. Сада додајте размак и почетак имена постојећег фајла: `:edit FA`{vim}
|
|||
|
|
|||
|
6. Притисните `<Tab>`{normal}. Vim ће довршити име (ако је јединствено).
|
|||
|
|
|||
|
НАПОМЕНА: Довршавање функционише за многе команде. Нарочито је корисно за
|
|||
|
` :help`{vim}.
|
|||
|
|
|||
|
# РЕЗИМЕ лекције 7
|
|||
|
|
|||
|
1. Откуцајте `:help`{vim}
|
|||
|
или притисните `<F1>`{normal} или `<Help>`{normal} да отворите прозор помоћи.
|
|||
|
|
|||
|
2. Откуцајте `:help ТЕМА`{vim} да пронађете помоћ о ТЕМА.
|
|||
|
|
|||
|
3. Откуцајте `<C-w><C-w>`{normal} да пређете у други прозор
|
|||
|
|
|||
|
4. Откуцајте `:q`{vim} да затворите прозор помоћи
|
|||
|
|
|||
|
5. Направите vimrc скрипту за покретање у којој чувате ваша омиљена подешавања.
|
|||
|
|
|||
|
6. Док се налазите у командном режиму, притисните `<C-d>`{normal} да видите сва могућа
|
|||
|
довршавања. Притисните `<Tab>`{normal} да изаберете једно од њих.
|
|||
|
|
|||
|
# ЗАКЉУЧАК
|
|||
|
|
|||
|
Циљ овог приручника је био кратак преглед Vim едитора, колико да вам омогући да
|
|||
|
га релативно једноставно користите. Он дефинитивно није потпун, јер Vim има
|
|||
|
много, много више команди. Консултујте помоћ често.
|
|||
|
|
|||
|
На мрежи постоји много ресурса помоћу којих можете више да научите о Vim
|
|||
|
едитору. Ево неколико:
|
|||
|
|
|||
|
- *Learn Vim Progressively*: http://yannesposito.com/Scratch/en/blog/Learn-Vim-Progressively/
|
|||
|
- *Learning Vim in 2014*: http://benmccormick.org/learning-vim-in-2014/
|
|||
|
- *Vimcasts*: http://vimcasts.org/
|
|||
|
- *Vim Video-Tutorials by Derek Wyatt*: http://derekwyatt.org/vim/tutorials/
|
|||
|
- *Learn Vimscript the Hard Way*: http://learnvimscriptthehardway.stevelosh.com/
|
|||
|
- *7 Habits of Effective Text Editing*: http://www.moolenaar.net/habits.html
|
|||
|
- *vim-galore*: https://github.com/mhinz/vim-galore
|
|||
|
|
|||
|
Ако вам више одговара књига, често се препоручују *Practical Vim* и наставак
|
|||
|
*Modern Vim* аутора Дру Нила.
|
|||
|
|
|||
|
Овај приручник су написали Мајкс С. Пирс и Роберт К. Вер, Колорадо рударска
|
|||
|
школа, користећи идеје које је доставио Чарлс Смит из Колорадо државног
|
|||
|
универзитета. И-мејл: bware@mines.colorado.edu.
|
|||
|
|
|||
|
Прилагодио за Vim Брам Моленар.
|
|||
|
Прилагодио за vim-tutor-mode Фелипе Моралес.
|
|||
|
|
|||
|
Превод на српски: Иван Нејгебауер <ian@uns.ac.rs>
|
|||
|
Верзија 1.0, мај/јуни 2014.
|
|||
|
Прилагодио за vim-tutor-mode Иван Пешић.
|